Balkanska proleća, leta, jeseni i zime
Nisam bio hroničar vremena ni mesta raspada SFRJ, jer sam bio samo dete jednog dragačevskog sela te nije primereno suditi o događajima o kojima znam jako malo ili gotovo ništa, ali ću samo sa male vremenske i prostorne distance u dve-tri rečenice dati svoje viđenje današnjih „proleća“, vezanih za jučerašnje jeseni.
Kada razmišljam o tom i takvom vremenu i o ovom i ovakvom, ne mogu da se otmem utisku da smo pokušali biti veći jedni od drugih, bolji jedni od drugih, pametni jedni od drugih i kako god okrenemo superiorniji jedni od drugih, jer je jedna država bila veća od druge, jedna vera bolja od druge jedni ljudi bolji od drugih...
Znam, sad će neko reći, nije to baš tako, ili oni su prvi počeli ili... Znam i sam jer „mene niko ne razume, ili neće il ne ume“ .
A šta je to što smo dobili? Dobili smo krv, suze, mržnju, bol, tugu, noći bez sna, očaj, bedu, jad, čemer... Hteli smo velike države, a dobili smo male prčvarnice, hteli smo velike narode, a dobili smo napaćene ljude, hteli smo veliko bogatstvo, a dobili smo veliku bedu. Doduše, sve to smo dobili nezavisno jedni od drugih pa je ideja nezavisnosti verovatno i uspela.
A sada ću se vratiti na danas i ovde.
Uvek mi je interesantno posmatranje istorije jer je većina posmatra samo kao sećanje. Sećanje o vremenu, mestu i događaju. Sećanju pri kome zaboravljaju da događaj ne čini vreme nego njegovi ljudi. Sećanje prema kome dokazujemo jedni drugima da smo nešto imali, da smo to nešto dugo imali i da smo to nešto sa ponosom čuvali.
Ja volim istoriju da imam u sećanju, ali sećanju koje služi ne samo da ga ne zaboravimo već da ga iskoristim jer ako temelj budućnosti predstavlja sadašnjost, onda prošlost svakako označava onu parcelu na kojoj ćemo taj temelj postaviti.
Biću još praktičniji i dati pojašnjenje odakle mi sada ova i ovakva razmišljanja i to u ovom i ovakvom trenutku.
Socijalna nezadovoljstva se vide u svakoj od država bivše nam SFRJ i u skladu sa njihovom težinom, trajanjem i trenutkom i reakcije na ta nezadovoljstva su različita. Trenutno imamo, barem ga tako mediji nazivaju „bosansko proleće“. A onda neki drugi kažu, a kada će srbijansko?
E sada tu uskače istorija i ono malo logike koje imam, a koji formiraju moj stav, nimalo ispravniji od drugih, a opet nimalo lošiji od drugih stavova jedinke ovog i/ili sličnog društva.
Pre svega, zamislimo situaciju izlaska na ulice i naših zahteva. „Dole Vlada, oćemo bolje sutra“, „Dosta je...“ i sl. Ne može se srušiti nešto što je već srušeno. Dakle, mi imamo Vladu u ostavci tj. tehničku Vladu i raspisane izbore, tako da, sve u svemu, pretekli su nas. Ovoga puta su bili mudriji.
E sad, istorija nas uči da ne nastaje Vlada bez opozicije. Setite se davne prošlosti i pada Obrenovića, pa potom ove skorašnje i pada Miloševića. Posmatrajmo opet situaciju. Pala Vlada, svi se odrekli vlasti i u potpunosti prihvatili sve naše uslove među kojima je i onaj da ih više nikada ne vidimo i da se više nikada ne kandiduju. Pretpostavimo.
Ko će voditi državu? Narodna Vlada? Vlada srpskog spasa? Vlada srpskog jedinstva?
Vladu kao i državu ne čini teritorija nego narod, davno rekoše naši stari, „čijeg su ovce, toga i livada“, te tako i Vladu ne čini njeno ime već ljudi koji je vode.
Dakle, moje viđenje, a i valja ovo naglabanje privesti kraju, je da ima smisla praviti novu Vladu ako imate od koga i od čega.
Ja sam lično za ideju stvaranja onih koji će na legalan i legitiman način doći umesto nekih drugih. Tek kada imamo sredstvo imamo i cilj. Bar se tako meni čini.
Ja lično na izbore neću izaći jer ih shvatam vrlo ozbiljno. Dakle izbor je i da ne biram. Drugo, pre 15-tak i više godina govorili su nam da biramo da ne bi bili ovi dugi, to jest izađi i GLASAJ PROTIV, A DOĆI ĆE VREME KADA ĆEŠ GLASATI ZA. Pošto ja još uvek ne vidim da je takvo vreme došlo....
A drugo, moje mišljenje je da izlazak na izbore predstavlja i zakonski prestup jer glasanje za bilo koga ili čak poništavanje listića se može smatrati kršenjem javnog reda i mira i uništavanjem državne imovine, pošto su, jel, glasački listići vlasništvo države. A prema Zakonu o budžetskom sistemu čin glasanja može predstavljati nenamensko trošenje sredstava. Tako da ja delujem u skladu sa Zakonima. To će reći, niti uništavam imovinu niti nenamenski trošim sredstva.
Pa do tada i do neke postojanije, razumljivije i razboritije misli....
2 Komentari |
0 Trekbekovi
